AI pročitala neotvoren papirus zatrpan u erupciji Vezuva

Istraživači iz projekta Vesuvius Challenge objavili su da su prvi put pročitali ceo preživeli tekst jednog zatvorenog svitka iz Herkulanuma, grada koji je zatrpan u erupciji Vezuva 79. godine.

Svitak, označen kao PHerc. 1667, nije fizički otvoren. Pročitan je pomoću rendgenskog snimanja visoke rezolucije, računarskog “virtuelnog odmotavanja” i veštačke inteligencije, koja je u ugljenisanoj unutrašnjosti svitka pomogla da se prepoznaju tragovi mastila.

To je ključni detalj ove priče: rukopis nije odmotan rukama, nožem ili hemijskim postupkom. Ostao je zatvoren, ali je njegov unutrašnji tekst digitalno rekonstruisan.

Herkulanski svici spadaju među najdragocenije i najteže čitljive ostatke antičkog sveta. Pronađeni su u vili za koju se veruje da je pripadala bogatoj rimskoj eliti, često poznatoj kao Vila papirusa. Erupcija Vezuva ih je 79. godine ugljenisala i sačuvala, ali upravo ih je to učinilo gotovo nemogućim za čitanje. Pokušaji fizičkog otvaranja u prošlosti često su ih oštećivali, a kod mnogih rukopisa izbor je decenijama delovao surovo: ili sačuvati predmet, ili pokušati da se pročita i rizikovati da se raspadne.

Sada je prvi put pokazano da taj izbor ne mora da bude tako postavljen.

Vesuvius Challenge je u zvaničnoj objavi napisao da je PHerc. 1667 “virtuelno odmotan i pročitan od početka do kraja”. Preciznije, pročitan je ceo preživeli tekstualni deo svitka. To je važna ograda, jer je deo prvobitnog rukopisa izgubljen ranijim pokušajima otvaranja i oštećenjima.

Prema Univerzitetu Kentaki, istraživači su iz PHerc. 1667 povratili gotovo metar i po neprekidnog teksta, u približno 20 kolona grčkog pisma. Rojters navodi da je reč o filozofskom tekstu koji se bavi etikom i ljudskim ponašanjem, dok Gardijan prenosi da dosadašnje analize upućuju na stoičku filozofiju.

Autor i tačan naslov još nisu sigurni. Stručnjaci oprezno pominju vezu sa stoičkom tradicijom, a moguće i sa Hrisipom, jednim od najvažnijih stoičkih filozofa. To, međutim, nije dokazano kao konačna identifikacija, pa bi bilo pogrešno pisati da je sigurno pronađeno Hrisipovo delo.

Ono što je sigurno jeste da se iz ugljenisanog predmeta vratio čitljiv antički glas. Gardijan prenosi jedan od prevedenih odlomaka: “Istraživaćemo nešto, ali ga nećemo shvatiti ako se na neki način udaljimo od sebe i od sopstvene prirode.”

Tehnologija iza ovog postupka zvuči komplikovano, ali se može objasniti jednostavno. Svitak se najpre snima rendgenskim zracima veoma visoke rezolucije. Zatim računarski modeli prate kako su slojevi papirusa savijeni, zbijeni i preklopljeni u unutrašnjosti. Ti slojevi se digitalno “ispravljaju”, kao da se iz zgužvanog i ugljenisanog tela svitka pravi ravna površina za čitanje.

Posle toga dolazi veštačka inteligencija. Ona ne čita svitak kao čovek koji otvori knjigu. Ne prevodi tekst samostalno i ne tumači filozofiju. Njen posao je da u podacima pronađe tragove koje ljudsko oko ne može lako da izdvoji.

Problem je u tome što je mastilo na herkulanskim svicima ugljenično, a i sam papirus je ugljenisan. Zato se na snimcima mastilo i podloga često ne razlikuju jasno po sastavu. Preprint istraživačkog tima o detekciji mastila objašnjava da trag pisanja može da se traži u sitnim promenama površine papirusa: tamo gde je nekada bilo mastilo, struktura površine može ostaviti mikroskopski signal. Mašinsko učenje pomaže da se taj signal izdvoji.

Drugim rečima, AI ovde ne zamenjuje arheologe, papirologe i istoričare. On im daje površinu koju mogu da čitaju.

Zato je ovo važno za celu biblioteku iz Herkulanuma. Rojters navodi da je do sada skenirano oko 45 svitaka i fragmenata, dok preko 600 zatvorenih svitaka i dalje čeka da bude pročitano. Delovi vile u kojoj su svici pronađeni još nisu potpuno istraženi, pa postoji mogućnost da se pod zemljom nalaze i novi tekstovi.

Brent Sils, profesor računarstva sa Univerziteta Kentaki i jedan od ključnih ljudi u razvoju tehnologije virtuelnog odmotavanja, rekao je da je još donedavno zvučalo neverovatno očekivati da jedan svitak bude pročitan neinvazivno. Na predstavljanju rezultata poručio je da je sada pokazano da je to moguće.

Federika Nikolardi, vodeća papirološkinja Vesuvius Challenge-a, dala je najvažniju naučnu poentu: ranije su i najuspešnije metode čitanja podrazumevale oštećenje. Sada, kako je objasnila, istraživači više ne moraju da biraju između očuvanja i čitanja ovih izuzetnih predmeta. Mogu da urade oba.

PHerc. 1667 zato nije samo jedan uspešan slučaj. On je dokaz metode.

Istog dana predstavljeni su i drugi rezultati. Univerzitet Kentaki navodi da je iz svitka PHerc. 172 povraćeno preko 70 kolona teksta, među njima delovi dela antičkog epikurejskog filozofa Filodema. Diamond Light Source navodi i da su nova čitanja pomogla da se identifikuju naslovi i delovi dela za koja se ranije nije znalo u takvom obliku.

Tu se otvara šira mogućnost. Ako se postupak potvrdi na većem broju svitaka, herkulanska zbirka više neće biti samo arheološki čuvana masa ugljenisanog papirusa. Postaće čitljiv arhiv tekstova koji su skoro dva milenijuma bili fizički prisutni, ali intelektualno nedostupni.

Za istoriju filozofije, književnosti i antičke nauke to može biti veliki zaokret. Ne zato što je već pronađeno jedno senzacionalno ime, već zato što se otvara mogućnost sistematskog vraćanja tekstova za koje se mislilo da su zauvek izgubljeni.

Najbolja mera opreza zato je i najbolji način da se razume značaj otkrića. AI nije “sam pročitao prošlost”. Nije pronađen kompletan izgubljeni opus nekog velikog filozofa. Nije dokazano da je autor PHerc. 1667 Hrisip.

Ali jeste pokazano da se zatvoren, ugljenisan, fizički neodmotljiv svitak može pročitati bez uništavanja. Posle skoro 2.000 godina, to je dovoljno veliko otkriće.

U ovoj priči veštačka inteligencija nije zvezda umesto ljudi. Ona je alat koji je stručnjacima omogućio da čuju tekst koji je katastrofa sačuvala, a istovremeno sakrila. Herkulanski svici više nisu samo ostaci erupcije. Postaju biblioteka koja ponovo dobija glas.